Ovo je pesma o devedesetim, i kakva je da je od devedesetih ne može biti gora to je sigurno.
Mi smo bar imali stare gitare… Poneki bedž na reverima…
Glupo bi zvučalo Je-Je! uz sve ove dileje s revolverima…
Al zastavu šezdesetih vezle su gramofonske igle…
I put od žute cigle prostro se pred nas…
Mi smo bar imali razne Ce Gevare… O-o, i veće prevare…
To mladost spiri u dahu kao šećer u prahu sa bundevare…
Protesti sedamdesetih više su bili odraz mode
Jer bokal pun slobode točen je za nas…
Mi smo bar imali putovanja… Perone, suze, cmakanja…
Crveni pasoš bez mane što prolazi grane bez puno njakanja…
Dnevnici osamdesetih švrljani su na jarke razglednice
Svet je lice šminkao zbog nas…
Mi smo bar imali one snove koji se teško ostvare…
A snovi najčešće vrede tek kad s tobom osede… Kad s tobom ostare…
Nije bas sve na kantaru… Čitavo čudo kupi lova
Ali snova nema piratiranih…
Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… Opake…
Gospod je barut primirisao pa ladno zbrisao za oblake…
E, kad vec puknu ustave nema nam spasa dok se reke ne zaustave…
No, i taj dan će svanuti…
Onda su došle devedesete, tužne i nesretne… Fobične…
U udžbenike i u čitanke usle su bitange… Obične…
Kasno je da se paniči… Dali smo šansu da se ludilo ozvaniči…
A sad smo prosto zgranuti?
Mi smo bar imali neke veze s planetom i sa ljudima…
Znalo se ko togu nosi a ko cvetić u kosi… O, blago ludima…
Danas se laž odvažila… A zadnja bagra kroji moral…
Pa je OK koral dignut oko nas…
Ma, jebite se, Devedesete, vas mogu jedino psovati…
Za vama niko neće žaliti niti vam stihove kovati…
Jednu ste mladost sludele, budite sretne ako vam i strofu udele…
Pred crkvom pravih vrednosti…
Ma, jebite se, Devedesete, i vaša priza je gotova…
I dabogda se nikad ne sete svih ovih protuva i skotova…
Kad zakon metlom zamane… Ili ih pusti da se međusobno tamane…
Sto ima svojih prednosti
