Zoran Olujić - Blog

Večeras u 20h je humanitarni koncert u zapadnom holu SPENS-a, na kojem će svirati Atheist Rap, Cutwork, Rambo Amadeus, Provokacija, Overdrajv, Hain Teny, Plug and Play.

Vidimo se tamo.

Tags: koncert

Milim da ne postoji neko ko nije igrao „Monopol“ kao mali. a verovatno ga i sada nekad uzmete uz društvo. I verujem da je svako od nas poželeo da se na njemu nalazi i Beograd. Sada je to možda i moguće. Sve što je potrebno je da glasamo.

O čemu se zapravo radi:

Na sajtu www.monopoly.com se može glasati za gradove koji će se nalaziti u novom izdanju igre „Monopol“ koje će se pojaviti na tržištu od jeseni. Ovo izdanje će se prodavati širom sveta i ukoliko bi se Beograd našao na tabli „Monopola“ to bi doprinelo dobroj promociji i njega i Srbije. I Turističkoa organizaciji Beograda (TOB) razmišlja da se priključi ovom projekatu.

Glasanje je počelo 22. janura i trajaće do 9. marta ove godine. Prvi krug glasanja je do 29. februara, kada će biti izabrano 20 gradova koji će se naći u igri „Monopol“. Drugi krug počinje istog dana i traje do 9. marta. Grad koji u ovom krugu bude imao najviše glasova zauzeće mesto najvrednijeg vlasništva na tabli, grad koji je ispod njega dobiće mesto vlasništva koje je nešto jeftinije i tako redom.
Pravilo je da se sa svake i-mejl adrese može glasati samo jednom, u jednom danu.

U ovom trenutku Beograd se nalazi na 28 mestu ispred Beča, Las Vegasa, Moskve…  Zato nečekajte već odma na glasanje na http://www.monopolyworldvote.com/sr_SR/world/

Izvor Blic

Tek sam sad shvatio koliko vremena je prošlo od kada sam zadnji put pisao. Vreme je zaista najveća kurva. Kad treba što pre da prođe oduži se ko gladna godina, a kad god ti je potrebno nemaš ga dovoljno.

Bilo kako bilo mnogo toga se dogodilo od mog poslednjeg posta. Prestao je razvoj Nescape-a, objavljeno je KDE4 desktop okruženje, prošli su božićni i novogodišnji praznici, SUN je kupio MySQL, izašao je simplyMepis 7.0, Vista je razočarenje godine, Objavljen je Ubuntu 7.10 Desktop Course, prošla je predizborna kampanja i sutra su izbori ( obavezno glasajte )…

A šta sam ja radio svo to vreme?

Pa ne baš pono toga. Uglavnom sam jurio oko fakulteta, i ispraćao staru godinu, i pripremao iznenađenje svojoj devojci za godišnjicu. Moram vam priznati da sam se baš lepo iznenadio kada sam video šta sam sve smislio. I ona je bila više nego iznenađena. To je za nju bio dan pun iznenađenja, sve od samog jutra pa do 20:00 h uveče. Na svaki korak sam “iz rukava” izvlačio po još neko iznenađenje. Ali nije ni čudo kad sam dva dana pre toga vršio pripreme. Nilo je tu svačega: od cveća, preko zagonetki i romanričnih puzli do sveća i večere. A na kraju smo zajedno pravili palačinke. Sve u svemu bilo nam je prelepo.

Moram i da pomenem i doček nove godine na kojoj sam bio u Lavirintu. Išao sam sa Gocom, Vladimirom i Marom i bilo je bolje nego što smo očekivali. Brdo hrane i pića i dobre muzike, odlična orgnizacija. Nadam se da će i sledeć godine organizovati doček.

Toliko za danas.

Upravo sam ( nadam se ) završio prebacivanje svega onoga što imam na internetu na novi host, pa tako i ovaj blog. Svrha ovod posta je da proverim da i mi sve radi OK. I da zabelezim ovaj datum.

Priča počinje obećavajuće, još sa svega 5-6 godina dobijam svoj prvi računar. To je bio Commodore 64, a tu sreći nije bilo kraja. Razmena kaseta igranje igrica po dan i noć od kojih su nezaboravne: Bubble Bobble, Boulder Dash, Pitstop II, Giana Sisters, Fist (IK+), Summer Games 2, MicroProse Soccer, Wizard of Wor, Lode Runner, Rick Dangerous II, Ghosts ‘n Goblins, Super Pipeline… Ali one nisu tema ove priče mada svakako to zaslužuju svoju priču u mom blogu.

Kako sam ubrzo krenuo u školu počeo sam da učim slova i istovremeno gledao svoju braću kako “prave neke programe”, naravno morao sam i ja. U početku sam gledao kako oni to rade, a zatim počeo i sam. Nije to bilo ništa revolucionarno (neke gluposti, više se ni ne sećam koje), ali šta više očekivati od klinca koji još uvek zna samo osnovne matematičke operacije ( +, -, X i / ), a da ne spominjem to da nisam znao ni jednu jedinu reč Engleskog jezika, koji sam počeo da učim tek kasnije. Sećam se kada se učiteljica žalila mojim roditeljima kako su mi svi crteži bili previše kockasti, izgleda da ona nije znala kakva je grafika na commodoreu.

Međutim možda je to ipak bilo previše lepo da bi bilo istinito. Negde u to vreme počinje građanski rat i devedesete , a sa time i sve druge nedaće koje nejverovatnije svi zanate tako da ih neću spominjati. Bilo kako bilo, mi smo nazadovali dok je svet sve krupnijim koracima jurio napred, i umesto da commodore ode u zaslužen penziju i zameni ga Amiga koju nikada nisam mogao sebi da priuštim, prolazi čitava decenija i Amiga postaje marota, nižu se Pentiumi i umesto da napredujem ja lagano zaboravljam i ono što sam znao. I postajem jedan od onih koji znaju samo da koriste winamp.

I čini mi se da sam već bio i zaboravio svoje detinjstvo i ljubav prema računarima, kada sam konačno ponovo bio u u mogućnosti da sebi priuštim PC. No i taj dan je konačno došao 20.12.2003. Sa commodorea na Pentium 4, kao kada bi srednjevekovnog čoveka iz kočija ubacili u porše. Ništa nisam znao, ljudi su mi objašnjavali kao se pušta film, pevod, kopiraju podaci i naravno, nezaobilazno na Windows OS, krekuju programi. Kada bi neko rekao reči kao što su: kodeci, drajveri… nisam imao predstavu o čemu pričaju.

Ali to me nije obeshabrilo, jer stari zaluđenik ponovo se probudio. Nije prošlo mnogo, i već sam je bio taj koga su zvali (isti oni koji su mi pokazivali kako se koristi Total commander), da im sredim računar jer im nešto ne radi. Nisam neki genije, jednostavno to je moj svet i u njemu sam se oduvek odlično snalazio, nekako mi ide od ruke. Međutim suočen sa velikim nedostacima koje ima Windows i čestom reinstalaciom istog, postajem frustriran i krećem u potragu za nečim boljim.

Negde početkom 2006, posle velike potrage jer još uvek nisam imao dobar internet da bih mogao da skinem neku distribuciju, dolazim do svoje prve GNU/Linux distribucije Madriva 2006 Live. Na prvi pogled oduševljen time što postoji OS koji se podigne sa CD-a, nije mu potreban ni hard disk, a jednostavno sve radi. Nešto što Windows verovatno nikada neće biti u stanju da uradi. Jednostavno postajem veliki zaljubljenik u GNU/Linux operativne sisteme,a posebno u Debian distribucije. Postajem aktivan čan Ubuntu Lo-Co zajednice Srbije i Modertor njihovog Foruma, takođe i član LUGoNS-a i moderator na njihovom forumu.

Istovremeno sa ulaskom u svet slobodnog softvera, ulazim i u svet web dizajna i pravim prve korake u HTML-u, a zatim savlađujem CSS i krećem u osvajanje PHP-a… i polako dolazim do današnjeg dana, a to je 15.9.2007.

Nisam ni mogao da slutim da ću za samo 4 godine od prvog Pentiuma 4 koji su mi kupili roditelji zaraditi, baš uz pomoć njega, uspeti da sebi priuštim januara 2007 godine 64-bitni računar, a stari poklonim bratu.

Nikada neću prežaliti što nisam bio u mogućnosti da pratim razvoj računarskih tehnologija od samoga početka i uporedo sa time razvijam svoje znanje, učestvujem u samim počecima GNU/Linux-a i još monogo, mnogo toga što mi je bilo uskraćeno. No šta je tu je. Polako, ali sigurno, se vraćam u svet koji je čitavu deceniju za mene bio zabranjen. Iako je ovo kraj mog današnjeg piskaranja, daću sve od sebe da se ova priča ne završi pre nego što se pridružim ekipi na nebu.

Nebo je granica, a sve između su samo prepreke i usputne stanice.

Sinoć sam bio na koncertu Ramba Amadeusa i iako nije pevao neke od mojih omiljenih pesama, bilo je dobro. Ali kako je i on sam rekao:”Očigledno vam niko nije ni rekao da će biti ovaj koncert.” verujem da je to jedini razlog što nije bilo krcato. Koncert je bio na novosadskom kupalištu Štrand, a bina je bila postavljena na brodu koji se nalazio domah isped same plaže. Sve u svemu odlučno urađeno ukoliko zanemarimo da nije bila nikakva reklama da će se to održati, jedini plakat za koncert sam video pre par dana na Štrandu, ali i on je tu stojao svega dva dana i neko ga je skinuo. Nigde više nisam ništa ni video ni čuo o tom koncertu.

Koncert je bio u njegovom stilu prozivajući našu današnju kulturu, nisam uspeo da zapamtim sve što je rekao, ali ovo su neke stvari koje sam zapamtio:

“Turbo-folk je nasto kada su se sreli seljak i tehnologija”
“Mi ljudi smo najgori, seremo u istu vodu koju posle pijemo. To ne rade ni koji.”
“Dunav izvire plav, a uliva se u Crno more koje je crno zbog njega.”

Nisam siguran da je rekao baš ovim rečima, ali misao je jasna.

Uh toliko štrebam da mi nije dobro, u stvari sad se više gnjavim za knjigom nego što učim. Uh kako bi mi dobro došla sada neka pijanka i sve ostalo što ide uz to.

Zašto se nisam rodio bogat da me boli uvo za ove gluposti?

Evo me posle dana provedenog bez računara.

Dijagnoza: Otišlo napajanje

Srećom kompjuter je još pod garancijom, ali sam se preznojao kao idijot tegleći ono kućište. Ali ono što je najzanimljivije je to da je u sobi do moje istoga dana na računaru moga brata crkao CD rezač. Moram proznati da mi sve to monogo “smrdi” da je tog dana struja odstupala od svojih nominalnih vrednosti.
I pošto sam se lepo opekao uzeo sam produžni kabl koji ima neke zaštite od neadekvatne struje, tako da verujem da više neču imati ovakvih neprilika.